„СРБИЈА - Национална ревија”, број 98
РЕЧ ПРЕ
Да бисмо се уклопили у „нову реалност” света, да бисмо функционисали, морамо постати нешто друго, неко други. Ћирилица је лепа, али је не можете користити да бисте платити градски превоз или паркинг у Београду. Њу имате у библиотеци, цркви, на гробљима, у закону, али је немате у кладионици и таблоидима. Ћирилицу ћемо волети, а латиницу живети, шта да се ради.
Да ли су нас заиста убедили у ово? Да оно што јесмо будемо само на утакмицама, свадбама и сахранама? Не заборавимо упозорење великог песника: „Ако лептиру откинеш крила, добићеш гнусну бубу.” <
САДРЖАЈ
Увођење
Обичност
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СЛИКАР РАНКО КРСТАЈИЋ ЗА НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ
Прасећање света
Украшавање
ВЕЗ, ВРЛИНА И ВЕШТИНА, ОД ДАВНИНА ДО ДАНАС
Златне нити ћирилице
Изложба у Музеју Вука и Доситеја помогла нам је да пажљивије завиримо у шкрињу и обновимо градиво. Извезени иницијали и минијатуре из Мирослављевог јеванђеља, предавања о средњовековном умећу веза, надахнућа која одатле црпи данашњи модни дизајн, књижевна ремек-дела која нису написана него извезена, радионице за децу и одрасле где се неосетно „приступа у кап и семе”... Све то, прекривено велом старе музике, благо али снажно нас је опоменуло ко смо и од чега смо
Стазе
У БИСТРИЦИ, КОД ПЕТРОВЦА, СЕЛУ ВОДЕНИЦА
Оставштина помељара
На само неколико километара Бистричке реке налази се десет воденица и три ваљавице. Очуване. И данас се ту окреће жрвањ и раде ступе, меље се жито и ваља сукно. Од 1986. та целина има статус „културног добра од великог значаја”. Ту су и црква, салаш, старе куће, школа и механа. Људи се ту окупљају и светкују, у сликама старих времена покушавају да докуче важне истине о себи. Оно што се не мења кроз времена, оно у чему народ векује
Текст и фото: Драган Боснић
Бележница
У ИСЛАМУ ГРЧКОМ, СА ВЛАДАНОМ ДЕСНИЦОМ
Неће све умрети
Свестрана личност и велики писац, полиглота, библиофил, зналац музике и филозофије, антике и модерности, био је дубоко везан за свој ускочки котарски завичај. Основао је у младости ћирилични „Магазин северне Далмације”, покушавајући да створи интелектуални круг оних који би писали о српском наслеђу у најзападнијим крајевима његовог простирања. Његов предак је ускочки војвода и епски јунак Стојан Јанковић, стриц му је Бошко Десница (писац двотомне „Историје котарских ускока”), отац Урош (уредник и издавач „Нашег листа”)... Иако је 1993, током хрватског напада на Српску Крајину, скоро потпуно уништена Кула Јанковић Стојана и оскрнављен гроб Владанов, тамо се од 2005, у обновљеним просторима, поново одржавају „Десничини дани”
Пише: Никола Ковачевић
Заборављени
ЈОСИФ МИХАИЛОВИЋ (1887–1941), АРХИТЕКТА И ВИЗИОНАР, „ОТАЦ МОДЕРНОГ СКОПЉА”
Творац града
Градоначелник који је створио град. Затекао је срозану и мусаву турску касабу, а оставио савремену варош, европски преображену. Средио је финансије, основао „Градску штедионицу” која је подржавала предузетнике, подстакао покретање дневног листа. Направио генерални урбанистички план и катастар, пописао становнике и објекте, увео ред у градњу. Изградио водовод, хидроцентралу, канализациони систем. Пројектовао улице, тргове и раскрснице без којих Скопље ни данас не може. На његовој сахрани, у марту 1941, било је 10.000 људи. Али после, у новопроглашеној републици и нацији, у Скопљу нису опстали ни кућа, ни гроб, ни породица Јосифа Михаиловића
Текст: Милутин Станчић, Милош Стојковић
Лира
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО (1945–2022), КЊИЖЕВНИ ГОРОСТАС, ВЕЧНО СИРОЧЕ СКУЋЕНО У ЈЕЗИКУ
Песник српског срца
„Које су ме виле тада пронеле и како сам читав остао, то се ни данас не могу начудити”, писао је. Свестрана и сложена личност, заточеник завичаја и народног живота, сав у традицији. Зналац модерне светске поезије, волео је Јејтса, Паунда, Елиота. Намах дечак и духовити мангуп, намах стишани мудрац, умео је језиком да позлати. Листао „камене књиге предака”. Ученост у теорији и критици му је била за институт. И поезијом за децу одмах је ушао у читанке. Постао је звезда српског песништва у време док су београдским улицама још корачали Десанка, Попа, Ерић, Бранчило и други чаробњаци песничке речи
Пише: Драган Лакићевић
Упоришта
ЦЕНТАР ЗА СРПСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ БАЊАЛУКЕ, У ТРИ ГЛАСА И ШЕСТ ГОДИНА
Снага у самониклости
Без громопуцателних прогласа и самохвалисања, два универзитетска професора и један песник из Бањалуке, удружени, за кратко време објавили су више од осамдесет важних књига, одржали преко педесет програма широм српског културног простора и покренули часопис „Српски преглед”. Међу њиховим ауторима су Захарије Орфелин, Његош, Љубомир Недић, Стојан Новаковић, Слободан Јовановић, као и многи ововремени, попут Ломпара, Басте, Данојлића, Нога, Ненадића, Сладоја... Они схватају да су и данас темељни проблеми српске културе неповезаност и притисци за расрбљавање. И да много треба радити, стварати
Пише: Бане Велимировић
Живот, романи
НАТАША ВЕЉКОВИЋ, ПИЈАНИСТКИЊА, БЕЧКИ ПРОФЕСОР, И ЊЕНА СРБИЈА КОЈУ НОСИ ПО СВЕТУ
У тишини се рађа музика
Музика је језик осећања и прочишћења, поглед у унутрашње огледало. Безусловна повезаност са Богом (као код Баха и Бетовена). Београд је, каже, њено друго ја, и кад јој се руга и кад је воли, прекоран и нежан. Србија је њено сопство, њен род и проклетство, земља која још увек има свој укус и мирис, свој фолклор и менталитет. Ту је извор и упориште наше креативности, наших узлета. Што је даље од куће, њена свест о коренима је чвршћа. Њена деца, рођене Бечлије, беспрекорно говоре српски и пишу ћирилицом. Милица и Милош. А она и даље разоткрива мистерију тужног дура и веселог мола, и слика једну жуту кућу на Врачару, у Подринској 7
Пише: Бранислав Матић
Арена
МИЈАТ ГАЋИНОВИЋ, СРПСКИ ФУДБАЛЕР ИЗ ШАМПИОНСКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Борба као закон у спорту
Кореном Требињац, рођен у Новом Саду, са младом репрезентацијом Србије био је првак Европе (2013) и првак света (2015). Вредне резултате имао у „Војводини” и „Ајнтрахту”, потом преко „Хофенхајма” стигао у атински „Панатинаикос”. Данас носи дрес АЕК-а. Још у породици је научио да се успех мора изборити радом и посвећеношћу. Тако и данас наступа на јужном шпицу Балкана, надајући се да ће га то вратити у репрезентацију, чија му се садашња игра и филозофија веома допада
Пише: Дејан Булајић
Брига
УДРУЖЕЊЕ ЗА МЛАДЕ И СТУДЕНТЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ У БЕОГРАДУ
Деценија помоћи
Укључују своје припаднике у редован програм школовања, помажу им да стекну знања, открију и развију своје таленте. Запошљавају их. Мењају став јавности према особама са инвалидитетом, њиховим потребама и способностима. Не праве гетое, него окупљају и здружују особе са хендикепом и оне без њега. Усредсређени су нарочито на уклањање архитектонских баријера. Заступају студенте, обезбеђују литературу у посебним форматима, саветују, превозе. Велика подршка су њихове апликације, као што су „Доступност” и „Апликацијом до дипломе”... Урађено је много, али не мање посла тек предстоји
Знање
„БЕОГРАДСКИ ДАНИ ИНЖЕЊЕРА”, ШЕСНАЕСТИ ПУТ
Науке, вештине, креативност
Сусрети су, као и увек, имали образовни и такмичарски део. Отворени су Сајмом иновација, настављени радионицама за усавршавање, крунисани такмичењем у иновативном дизајну и студији случаја. Сваке године ова манифестација привлачи све више студената, јер им пружа вишеструке квалитетне могућности и стручне провере
Окупљања
МАНИФЕСТАЦИЈА „ПРОЛЕЋНИ ТРГ” У РУМИ, ПРВИ ПУТ
Град радости
Васкршњи и пролећни обичаји, брига о здрављу, породици и природи, хуманост, креативност и тимски дух. То су теме које су обележиле манифестацију. Печат свему дала су деца. Било је пуно боја, цвећа, украса, пуно светлости и заједничарења. Овај сусрет, кажу, постаће традиционалан
Одредишта
ВАЖНИ ЕЛЕМЕНТИ РАЗВОЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Панорама напретка
Велики панорамски точак једна је од привлачних новина. Кабине су климатизоване, вожња траје четрнаест минута, доживљај је изузетан. Аква-парк „Рај” употпуњен је новим тобоганима, високим двадесет метара. Ускоро ће бити отворен нови луксузни хотел са хелиодромом на крову. Отворене су прве две деонице Моравског коридора, који ће, уз аеродром у Лађевцима, Бању знатно приближити целој Европи. До краја године почеће градња и велике гондоле Новака Ђоковића
Везе
НОВЕ САРАДЊЕ И НОВИ ГОСТИ У „МЕРКУРУ”
Македонско препознавање
У Скопљу крајем априла, на представљању туристичких могућности Србије, понуда Врњачке Бање побудила је велико интересовање. „Меркуров” концепт који спаја бањско лечење и одмор показао се као пун погодак. Већ у мају, током посета „Меркуру” представника македонских туристичких агенција и привреде, много тога је конкретизовано
